Abstract:
У раду се излаже творбена и семантичка анализа придева који означавају људске
особине. Предмет интересовања ограничили смо на просте и изведене придеве.
Прости придеви могу бити прави прости или секундарно прости. Изведенице смо
поделили на неономатопејске и ономатопејске. У вези са простим придевима навели
смо творбене и семантичке критеријуме помоћу којих раздвајамо просте придеве
са значењем људске особине од осталих придева. Анализирали смо и деривационе
системе ових лексема с циљем да утврдимо у колико се мери и на кији начин значење особине преноси у деривате - у именице, глаголе, прилоге и друге придеве.
У вези са неономатопејским и ономатопејским изведеницама анализирали смо
најчешће творбене форманте за грађење придева са значењем људских особина.
Најчешћи је формант -(а)н, а поред њега фреквентни су још и -ав, -ив/-лив, -аст,
-ен, -ит/-ошт, -ат и -(а)к. Деривациони систем ових придева показује даје њихов
творбени потенцијал сиромашнији у односу на творбене могућности простих речи.
У делу рада посвепеном семантици придева са значењем људских особина
било је речи о полисемантичкој структури ових лексема. У том смислу упоредили
смо развој значења простих у односу на изведене придеве. Бавили смо се и
хијерархијском организацијом ових речи с циљем да покажемо да су неки чланови
категорије централнији од осталих, што се огледа и у развоју њихових значења.
